Topola

69

тају поједине речи, док не схвате целу реченицу. После тога учитељ пита, шта се каже у свакој реченици и шта значп која реч, да бп ученпци разумели оно гато чнтају п да би их читаље запнтересовало. Пошто се ученицн тако упуте, како he читати у једаи пут целу реч, онда је впгае не растав.вају на слогове и гласове, него полагано пзговарају одмах реч по реч у једној реченици; а доцнпје читају брже реченпцу по реченпцу у једном одсеку. 3i Вежбање у иисању: после читања ученпцп на ново разгледају слово, коре је на табли наппсано, именују саставне црте н казују ред којим се оне иишу. После .се прозову два три ученика, да напишу то слово на табли, а осталп ученици гледају и исправљају оно што је погрешно. Затим сиреме све што треба за писање, и прелазе на само иисање слова па таблицама, које више пута понав.вају; а учитељ их упућује, да сваки пут иогледају слово на табли, помаже им, показује п псправља погрешке. После тога учитељ напише лепо на табли једну реч, у којој има ново слово, поред осталих познатих слова, па је ученици прочитају п кажу шта значи, и онда је преписују више пута. Тако се поступа и с целим реченицама. Писање може бити с почетка по такту, да би се ученици навикли на заједнички, једнаки и одмерени рад; а после пишу онако како ко може. Док се не пређу мала слова, пише се обично на таблпцама, а после тога на хартији, и то најпре