Topola

новљава један трговачки одбор који ће бити уз њу као саветодавно тело. 1 Рад на трговачком законику, који је још раније био почео па застао, подстиче се наново. Али на томе се и остаје. Трговачки одбор могао се установити, и рад на трговачком законику убрзати, јер зато није требало новаца. За све друго требало је новаца, а крајем педесетих година Влада није имала довољно новаца ни за редовне потребе; она је једва хватала крај с крајем. После Париског Мира, Карађорђевњћ је убрзо пао; он није стигао ни трговачки законик да изда; установљење трговачког одбора био је једини акт који је још Уставобранитељска Влада предузела ради подизања трговине.

У погледутрговине, дакле, уставобранитељски режим остаје режим потпуне слободе: не само никаква ограничења него никакве ни регуле. Влада, дуго времена, не предузима скоро ништа ради подизања трговине, јер држи да је, дајући слободу трговине, учинила више или мање све што је ради њеног подизања била дужна учинити.

IV. Занати. О њима нема много шта да се каже. Нашим занатима највећа је опасност претила од страних фабрика, с којима они нису могли издржати утакмицу. Заштита наших заната претпостављала је, пре свега, заштитну царину према Аустрији; али наша је Влада била везана Портиним уговорима с Аустријом, који на аустријски увоз нису допуштали већу царину од 3% по вредности с 2°/ 0 узгредних такса. У недостатку царина, остајало је само то да се посредством еснафске организације покуша створити једна врста монопола у корист наших занатлија. Али то није покушано. Напротив, чл. 83. еснафске уредбе допуштао је еснафским трговцима да продају „готове израђене послове од они заната, кои се у нашој земљи јошт никако не раде, или се мање или лошије раде него колико и какови се од житеља траже.“ Како изгледа, ова се одредба објашњује тиме што је производња наших занатлија још једнако изостајала иза домаће потрошње. 2 Влада је држала да развитку заната највише смета оскудица спреме код занатлија; због тога она је слала питомце који ће изучавати занате у страним местима, почевши од Новог Сада па до Лајпцига. 3

V. Пољоиривреда. С укидањем турских спахилука тридесетих година, наш је сељак остао слободан господар земље

1 Зборник X 17.

2 О овом питању видети, Коста Јовановић, Наша еснафска реформа, Архив за правне и друштвене науке, 25 јули 1907, 412.

3 СН (1857) 40. СА (1855) 582. СА (1856) 440.

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ