Topola

рима кад прода стоку итд. Његови новчани издатци не јављају се у истим размацима времена; они падају без реда и много чешће, и зато сељак има јаку потребу за потрошачким кредитом (услед ове потребе за потрошачким кредитом јавља се код сељака и продаја пољопривредних производа унапред, док још нису зрели, ~назелен“).

Укратко, могло би се рећи да се сељак трговац и сељак инокосан пре задужује, него сељак који је остао у задрузи, и који се бави пољопривредом. И могло би се још рећи, да задуживање сељака стоји у вези с привредном слободом која му је дата. Он је ослобођен привредне зависности у којој га је држала задруга; ослобођен свију ограничења која су му сметала у трговини пољопривредним производима. Привредна слобода претпоставља способност напрегнуте, срачунате бриге о себи самом. Ту способност наш сељак није имао одмах од првога дана; само дуго и несреТно искуство могло га је излечити од наивности и лакомислености; докле то искуство није стекао, њему се често дешавало да привредну слободу ужива само привидно, а да у ствари робује својим зајмодавцима.

При крају уставобранитељског режима јавља се једно сељачко питање о коме се при почетку тога режима није ни слутило. Слободан сељак постао је задужен сељак. Какве мере предузима Уставобранитељска Влада ради спаса сељака? Никакве. Њој долазе „готово из свију крајева отечества 11 извештаји о зеленаштву од кога сељак пати. Али Савет налази „да се, осим простог саветовања народа да се од давања већег интереса чува, никакве предохранителне мере овде прописивати не могу.“ И онда Министарство Унутрашњих Дела издаје један распис начелствима, да „сваком даном приликом народ обавешћавају, 11 и нпр. да му кажу да је за свакога корисније да штогод од имања и прода него да се задужује.' Уместо спасоносних мера које се од ње траже, Влада даје само савете.

На материјалном благостању народа Уставобранитељска Влада није урадила много. За регулисање трговине, за подизање земљорада и сточарства, за подизање заната, за одржање шума, није урадила ништа или скоро ништа. Нешто је покушала урадити за развијање саобраћајних средстава, за организацију кредита, и за рударство. У рударству није била срећне

1 Деловодни протокол Савета за 1857. Бр. 611. Зборник VII 26. СН (1857) 28.

93

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ