Topola

чиновнички је данак био чист данак на имање, и уз то још класни данак.

Бећарски данак плаћали су нежењени људи без куће и баштине, који су служили код другога. То није био данак на имање, него данак на принос од личног рада. Према величини личне зараде коју је оптерећивао, бећарски се данак делио на четири класе.

Цигански данак нису плаћали сви него само ненастањени Цигани. Његово је наплаћивање било остављено циганским кметовима.

Од свих врста пореза најважнија је била главница. Нпр. у буџету за 1857, од 907.950 талира колико износи укупна сума данка, сама главница даје 892.900. Због тога кад будемо даље говорили о данку, имаћемо на уму само главницу, тај порез од пет талира који је општина давала држави с главе на главу.

Цео је свет осуђивао главницу као неправичан намет. Држава је истина, упућивала општинске власти да при разрезивању данка воде рачуна о имовинским разликама, али општинске власти нису се много обазирале на та упуства. Оне су штеделе газде, и зато преоптерећивале сиромашније грађане. Да би спречила ово преоптерећивање сиромашнијих грађана, државна је власт била принуђена да их сасвим ослободи пореза, и ако су они „неки терет земаљски у стању били сносити". 1 На тај начин, опет, несумњиво се чинила штета државној каси. Педесетих година много је писано по новинама да је наш порески систем удешен на корист имућних људи; да би га с тога требало променити; да би новим законом требало поделити пореске обвезнике на класе, према њиховој имућности, - и да би на имућније класе требало ударити више од пет талира.

Али Влада се устезала да приступи пореској реформи, и то из једнога техничког разлога. Сваки нов порески систем који би узимао у обзир имовинске разлике између грађана, претпостављао је тачну процену свачијег имања. Процена имања претпостављала је баштинске књиге и премер земљишта. Ми нисмо имали ни баштинских књига ни земљомера. У опште, цела наша финансијска администрација била је још и сувише неспремна и за какав компликованији порески систем. Из тога техничког разлога, министар финансија Александар Ненадовић држао је да морамо остати при главници, и ако је то био

1 Министар финансија Савету 29 маја 1856. СА (1856) 827.

107

фИНАНСИЈЕ