Topola

један од најпримитивнијих, а код нас у пракси још и један од најнеправичнијих пореза. 1

Али, правичан или неправичан, тадашњи данак има једну ДРУ Г У. У очима Владе много важнију ману. Он није довољно велики; приходи који се од њега добијају, све мање достижу за државне расходе, који из дана у дан расту. Реформисати данак, начинити га правичнијим, то и јесте и није потребно; али повећати данак, то изгледа неизбежно. Влада је уверена да је народ у стању поднети много већи данак него што је главница од пет талира; ипак зато, она се ничег тако не боји као повећања данка. То долази отуда што су се уставобранитељи били, на неки начин, обвезали према народу да неТе порез повеТавати. За своје прве владе, кнез Михаило био је подигао данак од пет талира на шест, и то је био главни разлог којим су уставобранитељи бунили народ противу њега. Памти се и данас она ВучиТева реч: „Ко ти устражи више од пет талира порезе, узми пушку па за крушку па у леву сису“. Тј. узми пушку па иза крушке гађај право у срце. Изабран за кнеза, КарађорђевиТ је пре свега похитао да врати порез на пет талира. Он је то мотивисао тиме, да би народ „после бурни, за Отечество наше, времена у самом почетку сладост правде и правице, благотворним уставом земаљским утврђене, окусити и уживати могао“.- Порез од пет талира био је оно чиме се нови режим највише препоручивао народу; то је био режим малог пореза, режим јевтинији него Михаилов. Отуда крајња неодважност и код Кнеза и код Савета да порез повећавају. Они су се бојали да тиме не проиграју и последње остатке старе уставобранитељске популарности. Као сви олигархијски режими, тако је и уставобранитељски био слаб, бојао се непопуларних мера. Био је, истина, један начин да Влада скине са себе сву одговорност за повећавање пореза, а то је да сазове Народну Скупштину, која би у име народа пристала на повећање пореза. Али тај начин није се милио ни Кнезу ни Савету; од 1848, кад је Скупштина оставила Владу и пошла листом за Вучићем, Кнез и Савет добили су један нервозан страх од Скупштине, који није више попуштао.

Влада је, дакле, хтела све друго само не пове-ћавање пореза. Кад су расходи стали све више превазилазити приходе, она је прибегла палијативним мерама: 1856, пове-ћава извозну

1 ЉПет.

2 Уредба од 16 новембра 1842. Зборннк 1! 195.

108

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА