Topola

царину на свиње; 1857, скоро утростручава судске таксе, али добија много мање но што се надала: место предвиђених 127.160 талира само 53.367; 1 те исте године, повсћава и шумске таксе. Тим заобилазним путем она покушава умножити своја новчана средства; отворено и непосредно не сме да тражи новаца од народа.

Године 1856 била је састављена једна комисија од саветника и министара, са задатком да испита стање наших финансија, и нађе начина за повећање прихода. Комисија је дошла до закључка да је повећање данка постало неизбежно, али како се, због техничких тешкоКа, прави данак по имовини не може завести, то не остаје ништа друго него да се повеКа овај данак који веТ постоји, а то је главница. По плану комисије, главницу је требало пове Тати само за девет цванцика, и то у форми једнога класног приреза, тј. тих накнадних девет цванцика грађани би плаГалц сразмерно својој имуГшости. 2 На тај начин 'комисија је мислила да постепено навикне народ на прави данак по имуГшости. Али Влада није прихватила ову идеју, и за све време КарађорђевиГ;а данак је остао какав је и био, главница од пет талира.

После данка, најважнији државни приход биле су царине. Царина је било тројаких: извозних, провозних, увозних. Код ових последњих, поставило се питање да ли их смемо по својој вољи ударати на страну робу. То је питање решено на нашу штету. Кад смо, 1843, издали нашу царинску тарифу, Аустрија нам је одмах оспорила право царинске аутономије. Она је доказивала да „својство правити или модифицирати ђумручке тарифе превасходи из права суверенитета 11 , 3 следствено, то својство не може припадати једној несувереној држави као Србија. Аустрија је стајала на гледишту да за нас важе њени уговори с Портом из XVIII века, по којима се на њену робу наплаГшвало само 3% од вредности. Ферманом од 1846 Порта даје за право Аустрији, и услед тога наш министар финансија издаје распис од 6 фебруара 1846, да се на све еспапе који долазе из Аустрије „за потрошак“ у Србију наплаћује 3% од вредности (поред тога наплаГшвало се и 2% наиме узгредних такса)/ Ферман од 1846, који нам је везао руке у погледу

1 СА (1859) 1033.

2 Извештај комисије Савету од 23 јануара 1857. СА (1857) 721.

3 СА (1844) 522.

4 О овом сукобу с Аустријом видети, Велимир БајкиГ. Историја српске трговинске политике (1902) 18. — Ферман од 1846 и распис нашег ми-

109

ФИНАНСИЈЕ