Topola

(111) Савет је имао ове административне функције: (1) По члану 12. Устава, он је одређивао каква ће административна звања и с коликом платом постојати; цела организација административне власти зависила је од њега. На основи тога, Устројством Савета стављено је у надлежност Савета уређење централне управе, обележавање надлежности појединих министарстава, и, следствено, решавање њихових сукоба надлежности. (2) Он је водио надзор над министрима. По Уставу он је имао право захтевати од министара (изузимајући министра иностраних дела) годишње извештаје о њихову раду, и имао право прегледати њихове рачуне. У устројству Савета додано је још да ће министри, поред годишњих извештаја и рачуна, подносити Савету и кондуит-листе свију својих чиновника. У том је устројству такође утврђено да министри одговарају за свој рад пред Саветом. Њихова одговорност пред Саветом помиње се и у закону о устројству централне управе од 1839.' Али природа те одговорности није била прецизирана.

У опште, положај министара према Савету био је неодређен. У том погледу Устав се није слагао с Устројством Савета. Из члана 4. и 5. Устава изилазило је јасно да право постављања министара припада Кнезу. У члану 16. стајало је, истина, да министри „заседавају" у Савету, али из тога се још није дало извести да се министри морају узимати из реда саветника. То је само значило да министри могу присуствовати саветским седницама, и онда ако не би били саветници. Редакција члана 16. није допуштала никакву сумњу о томе, јер ту је стајало да Те министри заседавати у Савету, „докле исполњавају своје дужности“.

Насупрот овим уставним одредбама, Устројство Савета прописивало је да се за министре морају увек узимати саветници. Члан 8. гласио је овако; „Ако би се по каквој потреби службе, а без кривице, Попечитељ кој морао од званија свога удалити, то он по тому што је, као Попечитељ, већ член Совета био, долази у Совет, као член, а на упразњено место Попечитеља поставља се један од најспособнији Членова Совета, и то из узрока, што су у Совет намештени људи најспособнији, најзаслужнији и најповеренији, и што се Попечитељи, док су у дужности и сами сматрају, као членови Совета...“ На основи тога, дакле, што су министри заседавали у Савету, извело се да сваки министар постаје саветник. Из тога је даље изилазило да министар који одступа, има право

' Зборник I 38.

121

ВРХОВНА ВЛАСТ ПО УСТАВУ од 1838