Topola

да се врати у Савет, али ту се наилазило на једну тешкоћу: његовим уласком у Савет морао се повећати Уставом одре■ђени број саветника. Да се то не би десило, требало је претходно упразнити једно саветничко место, а то се није могло учинити на бољи начин, него што би се за новог министра узео један саветник. Кад год би се један министар вратио у Савет, један би се саветник упутио за министра. У прилог овој промени места између саветника и министара наводио се овај политички разлог. Савет садржи најспособније и најзаслужније људе; бољи кандидати за министре не могу се наКи него што су његови чланови. Тако се ето дошло до закључка да се за министре могу узимати само саветници.

Између Устава и Саветског Устројства постојала је очевидна противуречност. По Уставу, Кнез је управљао преко министара које је по својој вољи бирао. Савет је имао само да мотри да се Кнез и његова Влада крећу у границама закона и буџета. По Устројству Савета, земљом је управљао у ствари Савет, а не Кнез, јер министри, узети искључиво из Савета, нису били ништа друго него један саветски одбор. Због те противуречности између Устава и Саветског Устројства није било јасно, да ли је Савет само законодавно тело, или, такође, једно тело које влада и управља. Као што је рекао Илија Гарашанин, питање је било у томе, да ли Савет сме водити политику. Код Кнеза се осећала тежња да спречи мешање Савета у политику и администрацију; код Савета опет тежња, да и на том пољу постане онакав чинилац какав и у законодавству. Кнез је држао да је по Уставу он једини шеф владе, и да се са Саветом мора договарати само о законима. Савет је, напротив, хтео да влада заједно с Кнезом.

У борби која се развила између Кнеза и Савета под Уставом од 1838, било је доста личних мотива, чак и простог ината, али кад се остави на страну све што је у њој било лично и ситно, онда остаје то велико начелно питање, да ли ће Влада и администрација бити независна од Савета. Да се главни спор између Кнеза и Савета врзао око тога питања, види се и по томе, што се на то исто питање наилази кад се мало боље испитају и неки други спорови између Кнеза и Савета, који с њиме на први поглед нису стајали ни у каквој вези.

Нпр. између Кнеза и Савета водио се спор око тога, да ли ће се војнидшнови моћи давати и грађанским чиновницима. Под Милошем, било је ушло у обичај да се полицијским чиновницима дају војни чинови. Кнез Александар Карађорђевић

122

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА