Topola

је желео да се та пракса прошири и на остале чиновнике грађанског реда. Савет, напротив, стајао је на гледишту, да се у грађанској служби никоме, па ни полицијским чиновницима, не могу давати војни чинови. На први поглед, овај спор изгледа ситан и формалистичан. У ствари, и он је стајао у вези с тим великим начелним питањем о независности извршне власти од Савета. Давање војних чинова није било празно одликовање; ко год би добио војни чин, добио би одмах и плату која је том чину одговарала, и која је могла бити већа од плате његовог звања у грађанској служби. Кад би се признало Кнезу право на давање војних чинова, он би могао својим љубимцима у чиновништву дати већу плату него што су је они по свом рангу међу чиновницима грађанског реда заслуживали. Желећи да чиновнике привеже за себе, Кнез је тражио да се чин одвоји од звања, као нека лична награда коју Кнез даје по својој личној оцени. Савет опет никако није хтео дати Кнезу одрешене руке у награђивању чиновника. С тога је тражио да чин буде везан за звање, и да се до веће плате долази само добивањем вишег звања, редовним и постепеним унапређењем, без икаквих наглих скокова по изузетној Кнежевој милости.

Исто је тако било и с оним другим спором који се водио између Кнеза и Савета око премештања чиновника. До 1849 о премештају чиновника, решавали су Кнез и Савет, јер се држало да никакав издатак, па ни онај на селидбене трошкове чиновника, не може бити учињен без претходног одобрења Савета. 1 Али, године 1849 издаје се једна уредба, која прописује једном за свагда да, у случају премештаја чиновника по потреби службе, селидбени трошкови падају на терет државне касе. После те уредбе, Влада је узела да у будуће не мора тражити посебне кредите за сваки чиновнички премештај, следствено, да чиновнике може премештати без претходног одобрења Савета. У први мах Савет је ћутао, али после извесног времена он протестује и тврди да Влада злоупотребљава своје право премештања; да су премештања учестала; да се премештају и они чиновници који нису криви; да су издатци на селидбене трошкове постали један терет за буџет итд. 2 Савет због тога тражи да се поврати старо стање ствари кад се без његовога претходног одобрења није могао ниједан чиновник преместити. Али Кнез на то не при-

1 Зборник V 55.

2 СА (1855) 210.

123

БРХОВНА ВЛАСТ ПО УСТАВУ од 1838