Topola

стаје. Једина дисциплинска казна коју је још могао изрећи над непокорним чиновницима, био је премештај; ако ни ту једну казну не би више могао изрећи сам, својим ауторитетом, ако би му и за њу требало претходно одобрење Савета, он не би више ништа вредио у очима чиновника. Чиновници се више не би бојали њега него Савета, који би, у последњој надлежности, решавао о њихову премештају. Као што се види, и питање о премештају чиновника стајало је у вези с питањем о независности извршне власти од Савета.

Тежња Савета да се меша у администрацију, може се историјски објаснити. У прво време, одиста, што год је било способних људи налазило се искупљено у Савету, и у интерссу саме администрације било је да се њени шефови министри узимају из тога тела. Затим, радња управне власти није била тако детаљно регулисана законом као што је данас. У то време, кад су писани закони у опште били тако ретки, административно законодавство било је сасвим неразвијено, а дискрециона моК Владе огромна. Рећи према томе да Кнез управља сам преко слободно изабраних министара, а Савет само мотри да се Кнез и његови министри не огреше о законе, било је исто толико колико и реКи, да Кнез управља внше или мање по својој вољи, јер ти закони о које се није смео огрешити, били су још малобројни. Ако се хтело да избегне самовољство Кнежево у администрацији, требало је администрацију ставити под сталан, тако реКи свакодневни надзор Савета.

Опет зато ни Кнежева тежња да се ослободи саветског туторства, није била сасвим без разлога. Истина, у прво време, нигде се нису могли наћи способнији кандидати за министре него у Савету. Али, тако је било само у прво време. Доцније, међу млађим чиновницима, нарочито међу онима који су се на страни школовали, могли су се наћи много способнији кандидати него међу старим саветницима. Ако се хтела просвећена и модерна администрација, онда је пре свега другога требало учинити крај саветничком монополу на министарска места. Саветско мешање у администрацију могло се, истина, схватити као јемство против Кнежеве и министарске самовоље; опет зато оно је било штетно, јер је ништило јединство администрације. Имајући два господара, с једне стране Кнеза, а с друге Савет, чиновништво се повијало час на једну час на другу страну, и на крају крајева ниједнога од своја два господара није слушало како ваља. Цела је администрација изгледала

124

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА