Topola

кад би се његово решење оставило коцки. Али не само тај велики спор о тумачењу Устава, него у општг никакав политички сукоб између Кнеза и Савета није се могао решити по Уставу од 1838. Тај Устав, који је био установио две више или мање равноправне власти једну према другој, није предвидео никакав начин за расправљање њихових размирица и окончање њихових спорова. Данас, кад Краљ дође у сукоб са Скупштином, зна се шта треба радити. Скупштина се распушта, и онда од две ствари једна: или Те се добити друга Скупштина с којом Те Краљ моКи радити, или Те се добити она иста, што ће значити да Краљ ваља да попусти. Али, под Уставом од 1838, сукоби између Кнеза и Савета нису се могли решавати на овако прост начин. Савет се састојао из доживотних чланова, и није се могао распустити. Ако би дошло до сукоба између Кнеза и Савета, ситуација је била без излаза. Сукоб се могао окончати само драговољним попуштањем једне или друге стране; ако ниједна није хтела да попусти, он је могао трајати годинама.

По Уставу од 1838, дакле, врховна власт била је дата Кнезу и Савету на заједничко уживање. Односи у њиховој заједници били су непречишћени, и повода за спорове било је на сваком кораку. Међутим, није био предвиђен никакав начин за решавање њихових сукоба. Цео уставни систем као да је почивао на тој наивној претпоставци да Ке се Кнез и Савет увек слагати.

Пошто смо видели правни однос између Кнеза и Савета, треба да видимо какав је био однос између њихових политичких снага. Решење њиховога сукоба зависило је, на крају крајева, од тога. Онај од та два чиниоца који је представљао веРу политичку снагу, морао је победити.

Треба имати на уму оно стање ствари које је постојало око половине педесетих година, кад се борба између Кнеза и Савета била заоштрила. Колико је тада био јак Савет, колико Кнез?

У то време, Савет није више био оно што у првим данима Устава 1838 и у почетку уставобранитељског режима. Он је био изгубио највећи део своје популарне снаге; почео се одвајати од народа и бирократисати. Ова је промена била неизбежна, и то из следе Рих разлога.

Међу првим саветницима било их је доста чувених у целом народу. Ту су биле заостале војводе из устанка, као прота Матија Ненадовњћ, Милутин Петровић Ера, брат хајдук-Вељков;

126

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА