Topola

Лука Лазаревић. Затим, људи који су у бунама на Обреновиће на коњу и под оружјем, предводили поједине округе, као Стојан Симић, Милета Радојковић, Вучић, Стефан Стефановић Тенка, Стеван ПетровиТ Книћанин... И оне војводе из устанка и ови вођи побуњеног народа добили су у великим судбоносним догаКајима једно име које се више не губи. У тим својим члановима Савет је имао један историјски капитал, од кога је могао живети годинама. Али тај историјски капитал није био вечит. Саветници с историјским именима нестајали су једни за другим, а нови људи који су на њихова места долазили, нису били и нису могли бити исто тако чувени. Ти нови људи правили су своју каријеру у нормалним приликама, кад се не може тако изаКи на глас као у тренутцима кризе.

Међу првим саветницима било је доста и таквих који су у оскудици широке народне популарности, уживали бар извесну локалну популарност: то су биле тзв. „народне старешине.“ Под Милошем, народних старешина било је од две врсте. С једне стране, они који су прво били момци уКнежевој служби, или се иначе везали за њега као његови људи, па их он доцније послао у поједине крајеве да заповедају народом. С друге стране, они који су постављени за народне старешине с тога што су сваки у свом крају били познати по својој породици, по свом богаству, по својим трговачким пословима; то су били локални прваци, какви би се данас бирали за народне посланике. Старешине ове друге врсте попуниле су у првим Саветима она места која се нису могла попунити чувеним људима. Из њиховог реда узети су саветници као Ранко МајсторовиК, Милосав ЗдравковиК Ресавац, Стојан ЈовановиК Лешјанин, Јован ВељковиК. Сви ти саветници несумњиво су представљали народ, и ако нису били формално изабрани од народа. Али тај представнички карактер они нису могли дуго задржати. Поставши саветници, они су се морали преместити у Београд; свакодневни, непосредни додир између њих и народа био је пресечен ; они су и после тога, од времена на време, обилазчли своја имања у унутрашњости, али ти периодични изласци у народ нису били довољни за одржање њихове локалне популарности. Доцније, кад се развила бирократска управа, тај тип народног старешине, присно везаног с крајем у коме заповеда, везаног и породичним и пословним везама, нестао је готово сасвим. Окружни начелник, који је наместо њега дошао, био је нешто сасвим друго. Окружни начелник није био увек из оног краја у коме је служио; он се премештао из округа

127

ВРХОВНА ВЛАСТ ПО УСТАВУ од 1838