Topola

у округ; због сталног намножавања службених послова, он је све више постајао канцеларијски човек; у осталом, њему је, као свима чиновницима, било забрањено трговати, и он није могао имати никаквих пословних веза с народом, сем што је, може бити, испод руке помало зеленашио. Своје саветнике Карађорђевић је радо узимао из реда окружних начелника; ти начелници без сумње су доносили у Савет извесно познавање народног живота, али народни представници, као старе народне старешине, нису више били. Бирократија се већ била одвојила од народа као засебни ред. Већ у то доба прави народни представници могли су се наћи само међу сеоским газдама и паланачким трговцима, у оном реду, дакле, који ће давати посланике за наше прве Скупштине. Узимати из тога реда саветнике било је, разуме се, немогућно. За разлику од Скупштине, тј. ондашње патријархалне Скупштине, Савет није био једна говорница народних жеља и потреба, него једна канцеларија из које се управљало целом државом. Сеоске газде и паланачки трговци не би ту били никако на свом месту.

У истој мери у којој из Савета нестају народни људи, у њему се јављају чиновници. У својим првим годинама Савет је могао изгледати као један мали народни одбор. Последњих година Карађорђеви-ћеве владе, он је највише државно надлештво, у које долазе најсрећнији међу чиновницима, који сууспели прећи све ступње државне службе. Довољно је упоредити Савет од 1842, први Карађорђевићев Савет, са Саветом од 1856, пред Тенкину заверу. Савет од 1842 састављен је овако; Стојан Симић, Стефан Стефанови-ћ Тенка, Милосав ЗдравковиТ Ресавац, прота Матија Ненадовиф Милутин ПетровиТ, Лука Лазаревњћ, Илија Гарашанин, Јован ВељковиТ, Стеван П. Книћанин, Петар ЛазаревиГ, Лазар Зубан. Од ових саветника: прота Матија, Милутин Петровић и Лука ЛазаревиТ, војевали су још у првом устанку. СимиТ, Тенка, Гарашанин, КниТанин, били су с Вучићем и Петронијевићем на челу „народног волненија" од 1842. Ресавац и ВељковиГ., најбогатији људи у свом крају, били су народне старешине старог кова. Петар Лазаревњћ је био војводски син, који је из Милошеве пратње отишао за народног старешину. У целом том друштву, само би Зубан, аустријски Србин и списатељ, био канцеларијски човек.

Ево сада Савет од 1856: Тенка, Паун Јанковић (Баћа), Гарашанин, Павле Станишић, Вељковић, Јеврем Ненадовић, Стојан Јовановић Лешјанин, Лазар Арсенијевић Баталака, Илија Новаковић, Алекса Јанковић, Јеремија Станојевић, Гаврило

128

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА