Topola

Јеремић, Миљко Трифуновић, Стеван МагазиновиТ, Радован ДамјановиТ, Живко ДавидовиТ, Александар Ненадовић. Од саветника од 1842 остали су само Тенка, Гарашанин и ВељковиГ.. Њима би се могли додати Паун ЈанковиТ и Павле СтанишиТ, који су 1842 били министри; затим Јеврем НенадовиТ и Стојан Лешјанин, народне старешине старога кова. Сви остали саветници представљају бирократију. То су људи који су се одликовали у војсци, полицији, суду, централној управи, и који су ушли у Савет нешто због својих чиновничких способности, нешто због своје вештине у политичким интригама. Међу чиновницима они уживају велики углед; имена понеких од њих шапућу се у уском чиновничком кругу са страхопоштовањем, али, изузимајуТи можда Радована ДамјановиТа, ниједан од њих није у истој мери познат и поштован и од народа. Скоро би се за све њих могло реТи оно што се у поверљивом извештају једнога аустријског агента каже за Баталаку и Алексу ЈанковиТа: „без присталица у народу“, „без икаквог угледа у земљи". 1 Једно тело чије чланове није бирао народ него по* стављао Кнез, и које је по својим функцијама представљало мешавину од једне законодавне комисије и од једнога тајног веТа за највише државне послове, Савет је морао постати то што је постао: највиша и најодабранија чиновничка колегија.

С политичког гледишта, Савет је био слабо тело; био је изгубио везу с народом и постао орган високе бирократије. У први мах могло би се мислити да је Савет, у недостатку политичке снаге, имао известан морални углед, као представник интелигенције, која се у то време сва налазила у државној служби. Али ни то није био случај. Не треба заборавити да је саветништво било последњи ступањ у чиновничкој јерархији; она се њиме завршивала. Савет је био скуп стараца, а интелигенцију чиновничку представљали су млађи људи, школовани на страни. До Тенкине завере, ниједан од тих млађих људи није био успео продрети у Савет. Бирократи који су заседавали у Савету, нису се много одликовали својим образовањем. У Савету од 1856, чију смо листу раније дали, има их свега тројица с вишим школовањем или нечим налик на то: Алекса ЈанковиК, који је мађарски правник; Баталака и Александар НенадовиТ, који су свршили наш лицеј. Њима би може бити требало додати Пауна ЈанковиТа, који је нешто учио у Русији, али се не зна шта. Такав један Савет, поред свега свог биро-

1 НБ. „Извештај аустријског дипломате“ (на немачком,).

129

ВРХОВНЛ ВЛАСТ ПО УСТАВУ од 1838