Topola

кратског карактера, није могао бити достојан представник интелигенције. Чиновничка интелигенција образована на страни, била је незадовољна Саветом, пребацивала му назадност у мислима, неспособност и неодважност за потребне реформе. Своје критичаре саветници, опет, сматрали су као неискусне младе људе, који хоће да преврну свет тумбе. Између „стараца“, како је публика називала саветнике, и „паризлија“, како је називала млађе чиновнике школоване на страни, постојало је потмуло непријатељство; они су се узајамно подцењивали и исмевали, наравно, не очи у очи, него иза леђа.

Замерке које је чиновничка интелигенција чинила Савету, биле су добрим делом основане. Савет је био отромио, тешко се дао покренути на веће законодавне послове. Он је оклевао и одуговлачио са законом о адвокатима, с реформом грађанско-судског поступка, с казненим закоником, с трговачким. закоником, са закоником о казнено-судском поступку. 1 Сви су ти закони сваким даном све потребнији; публика их београдска тражи у сав глас; скоро од свих тих закона израђени су и пројекти, и опет, због инертије Савета, не може да се учини ништа... Публика београдска једнако тражи једну финансијску реформу којом би се пове-ћали државни приходи, јер, из оскудице новчаних средстава, у државном је животу наступио застој. Али Савет не сме никако да се одлучи на повишење данка; он поставља, истина, комисије које ће израдити пројекте финансијске реформе; али кад су ти пројекти готови, Савет налази да је ипак најбоље оставити их у архиву... И врх свега још, од времена на време, Савет изражава мишљења која младим школованим људима изгледају страховито старовремска и наопака. Нпр. позван од Кнеза да изда казнени законик, Савет одговара да је такав законик непотребан, јер је наш народ патријархалан, и „непросвећен још у оном степену, у ком се до измишљавања родова злочинства достиже.“ Давати непоквареном народу казнени законик, има исто толико смисла колико давати лек здравом човеку.- У другој једној прилици, кад је било говора о установљењу учитељске школе, у Савету се чује мишљење да школу треба предати цркви, и учитеље ставити под власт свештеника.... 3 Према свему овоме разумљиво је да су „паризлије“ сматрале за свога главног противника Савет а не Кнеза; Савет им је изгледао оличење ситног и плашљивог

1 СА (1859) 960.

2 СА (1856) 89. Грујић.

3 Грујић.

130

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА