Topola

консерватизма, који не да да се Србија реформише по обрасцу модерних културних држава.

Али у чему је онда лежала снага тога Савета који се одвојио од народа, а није приближио интелигенцији, чији чланови изгледају народу господа, или, како се онда говорило, „талираши“, а интелигенцији старовремски људи, или —опет један израз из тога доба „билмез-партија?“ Снага Савета лежала је у личној вредности његових чланова. Без сумње било је саветника који су дошли до свога положаја зато што су имали протекције, или што ником нису стајали на путу, или што су у трци за авансовањем били нескрупулознији но остали. Али такви саветници нису чинили језгру Савету. Језгру су чинили, с једне стране, стари, искусни администратори, од којих су неки, као Алекса Симшћ, Паун Јанковић, Павле Станишић, ступили у администрацију чим се она, под Милошем, стала уређивати, који су, тако рећи, расли упоредо с њоме, оседели у њој, прешли сав онај дуги пут који води од писара до саветника. С друге стране, језгру саветника чинили су стари, искусни политичари, као Гарашанин или Тенка, који су претурили преко главе неколико буна и преврата, видели како се кнезови праве и збацују; морали бежати из земље и после се враћали победнички; познали политички живот и с лица и с наличја; осмелили се да у политици играју на велики ризик и без много скрупула. Администратори у Савету били су узрок да мишљење Савета о државним пословима, ма колико немодерно и неевропско, није било сасвим равнодушно, као што су опет политичари у Савету били узрок да је са Саветом било опасно војевати. Уз то треба имати на уму и социјални положај саветника. Саветници су били богати људи. О њиховој готовини не може се ухватити тачан рачун, али, према порезу који су плаћали на своја непокретна имања, може се ухватити доста тачан рачун о њихову богаству у земљи. Њихова непокретна имања представљала су за оно време знатну вредност. Не узимајући у обзир једног изузетно богатог саветника, Алексу Симића, чије се имање ценило на близу четрнаест хиљада дуката, просечна вредност саветничких имања износила је између две хиљаде и две хиљаде пет стотина дуката. Саветничко богаство спојено с административним и политичким способностима појединих саветника давало је Савету известан ауторитет, поред свега тога што то тело није било вољено ни од народа ни од интелигенције.

Такав је био тај Савет с којим је Кнез имао да се бори за надмоћност. Какав је био Кнез? Кнежев уставни положај био

131

ВРХОВНА ВЛАСТ ПО УСТАВУ од 1838