Topola

ству; он сажаљава што је дошло до спора између њега и Кнеза, и жели да се том спору што пре крај учини. Министри присутни у овој седници, изјављују да Кнез нема никакве деспотске намере, и да је његова жеља да ради сагласно са Саветом. Све се свршује тиме што се именује једна комисија од четири министра и четири саветника, која ће проучити питање о противуречностима између Устава и Саветског Устројства. 1

Савет је, очевидно, попуштао. Немоћан пред свршеним чиновима које је Кнез једнако стварао, Савет је нудио Кнезу преговоре. Та комисија од 21 септембра садржавала је колико саветника толико и министара; зар то није значило да Савет није хтео да натура своје мишљење Кнезу, него напротив желео да свој спор с њиме реши путем компромиса... Савет се, у ствари, признавао у пола побеђен.

Пред катастрофу која Те наступити с Тенкином завером, Кнез је био успео у два главна спорна питања, у питању о постављању министара и у питању о постављању саветника. Противно Саветском Устројству, он је присвојио себи право да сам без Савета поставља и министре и саветнике.

Али спорови о Устројству Савета нису били једини спорови између Кнеза и Савета. Било је и других мање важних спорова, који су може бити још више правили злу крв између Кнеза и Савета.

Нпр. Саветје 1853 предложио Кнезу да сеубудуће војни чинови дају само војницима. На тај предлог Кнез није одговорио ништа. Кад га је 1855 Савет замолио за одговор, Кнез је изјавио да не прима његов предлог, и позвао Савет да изради један пројекат којим би се у грађанској служби увели исти онакви чинови какви већ постоје у војној. Дакле, управо супротно ономе што је желео Савет. У том питању сагласност између њега и Савета изгледала је сасвим немогућна,-

Те исте године, 1855, Савет замера Кнезу што без његовога питања премешта чиновнике; тражи да се законом утврди да премештање чиновника спада у заједничку надлежност Кнеза и Савета. Кнез не пристаје на такав закон; по његову мишљењу премештање је чиновника акт административне власти који се не тиче Савета, законодавног тела. На ово Савет одговара тиме, што потанко излаже све злоупо-

1 СА (1856) 828.

2 СА (1855) 136.

142

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА