Topola

Срби из Аустрије. 1 У једној брошури почетком педесетих година, тврди се да су професори, учитељи, канцеларијски чиновници, учени свештеници, лекари, инжињери, итд. дошли махом из Аустрије,- Аустријских Срба било је и међу министрилда; двојица, Стеван Марковић и Алекса Јанковић чак су кнежеви представници, од прилике то што је данас председник министарства. Глава цркве, митрополит Петар, такође је Србин из Аустрије.

Наш народ, који није трпео да му управљају људи из друге нахије, који је већ и њих сматрао као „јабанце", није се могао никако полдирити с аустријским Србима, који су долазили чак из друге царевине да заузму главна места у нашој државној управи. После Устава од 1838, није било ниједне Скупштине на којој се није покретало питање о странцима у државној служби. 3 На Скупштини од 1848 била је права експлозија народног незадовољства противу „неотечествених синова“: сви окрузи, сем једнога, захтевају, ко блаже ко оштрије, њихово удаљење из државне службе. 4 Не самозбог тога што су „неотечествени“, него целим својим би-ћем аустријски Срби вређали су наш простији свет. Они су имали друге обичаје, друго понашање, чак и друго одело. Постове нису држали особито строго, и према женама се понашали на европски начин, што је по нашим још полу-турским и полу-патријархалним појмовима изгледало раскалашно. 5 На Шумадинце су гледали с висине, као на необразоване и некултурне; покушавали да им даду „воспитаније" које им је оскудевало, и том својом просветитељском надменошћу успевали само да се начине још непопуларнији. Али Срби из Аустрије нису били једини узрок непопуларности уставобранитељског чиновништва. Други су узрок били полицијски чиновници. Како ће народ мислити о чиновништву то врло много зависи од уређења полиције, с којом народ има највише посла. Уставобранитељска полиција пак, од полицијског законика који јој је дао власт кажњавања, била је мрска у народу. Противу злоупотреба које су полицијски чиновници могли чинити од своје власти кажњавања, нису била предвиђена довољна јемства. Као што је раније речено, поли-

1 Алекса Симић, ор. ск. 49.

- Погледи на Кнежевину Србију (Нови Сад 1851) 42.

3 СА С 1844ј 287.

4 Зборник IV 175.

5 Погледи на Кнежевину Србију 42.

чиновништво