Topola

били утицаја на државне послове, они су навалили свом снагом да се подижу школе и остале просветне установе.

Под Милошем, није се много радило у том правцу. Неповерљив према ученим људима као сваки сељак, презирући помало просвету због гладних „списатеља", који су богорадили- око њега за новчану помоћ; уз то сам неписмен, Милош се није много одушевљавао за школе. Вук му је узалуд доказивао да треба уредити школе, и да се „према данашњем вијеку" не може управљати с простим људима као Мићић и Вучић: 1 школе су увек остале његова последња брига. Пред крај његове владе, 1836, у свој Србији нема више од 72 основне школе (с 2514 ђака). „Правитељствених школа“, тј. школа чије учитеље плаћа држава, има само двадесет шест. Остало су све општинске школе, чије учитеље плаћа општина, или приватне школе, чије учитеље плаћају родитељи по погодби. 2 Што се тиче гимназија, на њих се почиње помишљати тек тридесетих година. Милош оставља за собом једну петоразредну гимназију у Крагујевцу и три дворазредне гимназије у три друга места. 3

Али, после Милошева пада, просвети се одмах обраћа нарочита пажња. За прве владе Михаилове, тако кратке, установљава се прва година права, друштво српске словесности, школски фонд; помишља се и на подизање позоришта. Под Карађорђевићем продужује се у истом правцу. Крајем 1855, „Српски Дневник" велича напретке Србије на просветном пољу: немајући више од 1,000.000 становника, она броји 330 завода за више и ниже образовање; лицеј, гимназију, богословију, три полугимназије, војну академију, трговачку школу, једну пољопривредну школу, три стотине основних школа за мушку, и тринаест основних школа за женску децу. 4 Поред тога постоји један шкодски фонд и једна школска комисија, која се стара о штампању школских књига. Питомци се, од 1839, стално шиљу на стране више школе. Читаонице и „љубитељска“ позоришта отварају се скоро по свима окружним местима. Речју, за Србију настаје доба систематског просвећивања.

1 Вукова преписка II 636.

- Милован Спасић, Штатистичнн податци школски заведенија у књажеству Србском. Гласник Друштва Србске Словесности IX 165. Милан Ђ. Милићевић, Школе у Србији. Гласник Српскога Ученог Друштва XXIV 7. СН (1860) 3.

3 Милићевић, ор. аћ 66.

3 СД 1855) 79.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА