Topola

стоје младиКи школовани на немачким и француским университетима. Дешава се да попечитељ или има или нема основну школу, док његов секретар има париски докторат права. Старци и сами осе Кају колико су их млади претекли: зато су према њима снебивљиви и попустљиви. Нпр. кад је један од државних питомаца, Алимпије ВасиљевиК, дошао у Савет да благодари на „воспитанију“ које му је држава дала, потпредседник Савета му одговара да млађи школовани људм не треба да се погорде, и да презиру њих старије, који су се мање школовали. Тај потпредседник Савета није нико мањи него кнежев таст, син господара Јакова, Јеврем НенадовиК. . . х . Међу старијим великашима нико није тако крут и строг као Илија Гарашанин; ипак зато, нико љубазнији од њега према млађим људима, нарочито питомцима. Он је добро са свима њима, почев од Мариновњћа и Николајевића па до Грујићаи Јанковића; код Савета и Владе, он је као неки адвокат омладине: у једној прилици склања Савет, стари, штедљиви Савет, да из државне касе плати питомачке дугове. Вучић, који својим понашањем уме да задобије сељаке, није у стању да тако исто задобије и млађу интелигенцију; у том погледу, Гарашанин је већи вештак од њега. Али то ништа не смета Вучићу да и он, на свој начин, покушава приближити се омладини. Нпр. Јеврему Грујићу, који је изгубио благодејање, нуди завежљај дуката који, наравно, Грујић не прима. У свом поносу младог „паризлије“, Грујић не разуме ову источњачку дарежљивост Вучићеву. 2 Али не само поједини великаши, него цела Влада показује се слаба према омладини; о томе најбоље сведочи њено држање према „Дружини Младежи Српске,“ коју су били склопили лицејци. То ђачко друштво ужива једну слободу говора и писања, за оно време, одиста велику. У једној књижици ђачких састава, „Невен Слоге“, Јеврем Грујић штампа свој „Обзор Државе", у коме просто и јасно каже да Србија ужива само спољашњу а не и унутрашњу слободу. Он размишља о начину на који би се могла добити унутрашња слобода. „Да ли каква потајна друштва или созаклетија? као Брутово против Цезара и Пелопидино и Епаминондово противу угњетитеља Тебе?“ 3 На ово питање Грујић одговара одречно: он полаже своју наду у просвету, Али то не чини

1 ДА. Мемоари Алимпија Васиљевића.

г О односима Вучића и Гарашанина према Омладини видети Грујића.

3 Невен Слоге. Издаје Дружина Младежи Србске (1849) 177.

61

ШКО Л Е