Topola

ништа: питање о „созаклетију“ постављено је, и име Брутово пало је. Такав чланак као „Обзор Државе“ цензура, за цело, не би допустила ниједним ондашњим новинама. На беседама које држе у „Дружини Младежи," лицејци критикују великаше без много увијања, нападају их због њиховог шуровања с Турцима и због њихове међусобне неслоге којом народ упропашТују. Власт све то трпи, као парализована страхом од школе и просвете. Истина, дружина бива, најзад, ипак забрањена, али, како изгледа, само због сувише отворених напада на Турску, због једне беседе: „треба ли, смемо ли и можемо ли на Косово?“ 1

Колико су год Стари снебивљиви и попустљиви према Младима, толико су Млади самосвесни, претенциозни и смеони. У једној новосадској брошури од 1851 каже се да питомци, кад се врате у отаџбину, одмах траже већа и највеКа звања; ако их не добију, они су незадовољни. 2 За прве питомце прича се да су одмах тражили начелничке положаје; толико им се није могло дати, али су одмах сви постављени за професоре лицеја или секретаре министарства. О њиховој смелости остао је један писмени документ; то је брошура „Без 51а\ г ез 6и sисl“, написана од Милована ЈанковиТа и Јеврема ГрујиКа, кад су још били питомци. Јанковић и ГрујиТ осуђују политику ВучиТПетронијевиГеву од 1839 до 1842, која је оборила ОбреновиТе и довела на престо КарађорђевиГа; о кнезу Михаилу говоре с извесном симпатијом; гоњење Обреновићеваца од 1844 помињу с гнушањем; о појединим саветницима и министрима изражавају се сасвим нељубазно. ВучиГа представљају као сверепа; Стојана Симића без мало као брбљова; за КниКанина веле да Ге му име бити „безчасношћу укаљано,“ ако се докаже да је примио аустријско баронство. Алекса СимиГ, дугогодишњи министар, добија од њих један од оних немилосрдних удараца какве само млади људи умеју задати... Стари бирократ с књижевним претенсијама које су му се јавиле у позније доба, СимиГ има да чује од Јанковића и ГрујиГа, да је, иначе, добар човек, али да му не ваља што се меша у књижевне послове које ништа не разуме... ЈанковиГ и ГрујиГ губе због те брошуре благодејање, али они то сматрају као једну увреду нанету историјској науци у њиховим личностима.

1 Грујић. Стојан Бошковић, У спомен Димитрију Матићу. Гласник Српскога Ученог Друштва БХIХ 194.

- Погледи на Кнежевину Србију 40.

УСТАБОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА