Topola
Та млада интелигенција, која тако мало поштује своје старије, има сасвим друге политичке погледе него њени старији. Уставобранитељски је режим ауторитаран; његова је основна идеја да власт треба поштовати зато што је власт, и да народ не треба да се бави политиком. Омладина, напротив, одушевљена је за политичке слободе. Револуција од 1848 узбунила је младе духове свугде, чак у Србији. Први наши питомци враТају се баш 1848; они долазе из Немачке и Француске под свежим утиском великога демократског покрета коме су присуствовали. Двојица од њих, Димитрије МатиР и Коста Цукић, постају професори лицеја, и њихов младиКски либерализам налази прве одушке у њиховим професорским предавањима.
Доста је прелистати њихове уцбенике које су објавили почетком педесетих година. У својим „Начелима умног државног права“, МатиК, и ако Хегеловац, показује се врло либералан. Он је противник полицијске државе, јер држава не дугује народу само благостање него још и слободу. Пред нашим разумом држава се може правдати само као једно правно стање, из чега изилази да се и народу морају признати извесна права према власти, а не само власти према народу. Али није доста народна права признати, треба такође установити нарочите органе који Пе народна права заступати. Тај заступник народних права треба да буде Народна Скупштина, за коју је желети да буде бирана од што веКег броја грађана. Јер против бирачког пореза, ценза, говори то, што „наученост и отечествољубије и поштени карактер, кои се подмитити не да, не зависи од богатства..." Таква једна.влада ограничена народним представништвом може изгледати слаба влада, јер има да се бори с опозицијом. Али опозиције има свугде, и мора је бити; с тога је боље дати јој законске могуТности да се покаже. „Опозиција је онда страшна и ужасна, кад ћути и мучки ради.“ МатиТ преузноси такво државно уређење где „моТ владе зависи од њеног јединства и спајања с народом“; где се грађанин „повинује“ због тога што увиђа „да је паметно повиновати се“; где сама Влада изазива јавни претрес својих поступака и „ослања се на јавно мњење као на најве Тег судију.“ И све ово МатиТ проповеда у једној земљи где је штампа ограничена цензуром и где нема никаквих законских прописа који би признавали установу Народне Скупштине... Матићев је либерализам као обмотан маглом немачке идеалистичке философије; тон Матићев је благ, оптимистичан, скоро идиличан; тон старе сентименталне Немачке, у којој се учио; по њему,
63
ШКО Л Е