Topola

народна влада изгледа добронамерна и до безазлености безопасна. У његовог колеге Цукића либерализам је оштрији и борбенији. У својој „Финансији", говорећи о државним расходима, он претреса све државне установе, пошто све изазивају расходе. За разлику од Матића, чије је разлагање теоријско и апстрактно, Цукњћ се дотиче и нашега државног уређења, којим се, истина на дискретан начин, показује незадовољан. Присталица као и Матић правне државе, он узима да је њен циљ; „особно благостање појединог посредством целости на основу права и закона по обштем мненију постављени“.. .. У овој дефиницији подразумева се и слобода штампе и представничка влада, јер како би се иначе постигла сагласност закона с јавним мњењем? Говореви о цивилној листи, он наводи како је она „у Европи, у средњу руку узевши око 9° 0 целог државног чистог прихода, које је заиста млого.“ А две стране затим, он израчунава, тобоже из чисто статистичког интереса, да код нас цивилна листа износи 9'43° 0 чистога државног прихода... Критичар цивилне листе као сувише велике, ЦукиГ је у исто време енергични бранилац посланичких дневница. Јер, без те установе, „сиромах човек, ако и љуби свој народ, и ако и има доста ревности и способности, да се о народном благостању стара и да народне жеље и права на скупштини подржава и брани, неће се заслуженог избора примити моћи.“ МатиГ) је критиковао бирачки порез, Цукић брани посланичке дневнице; они допуњују један другога, дајући сваки другу страну једне исте, демократске доктрине. Цукић говори и о томе да ли треба обезбедити чиновницима сталност звања. У једној демократској земљи, где је Влада представник народне суверености, он би јој дао право да располаже чиновницима по својој вољи. „Али у другим државама виђали смо, да су попечитељи противне кораке Уставу и законима чинити могли, без да су се зато под одговор стављали. Шта би се у том случају званичнику саветовати могло, или да слепо заповести предпостављеног извршава, или да постојеКе законе против воље виши власти и у опасности, да Ге свој леб изгубити, чува и храни? У правној држави не престаје званичник бити грађанин, ако је и правитељствени служитељ, он је посредством правитељства народни слуга и попечитељу у правном и моралном призренију и одношенију к народу раван...“ И онда, имајући на уму без сумње наше прилике, он додаје: „у неразвијеним земљама су званичници готово је-

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА