Topola
дина изображена класа у народу, и ако би опозиција и ову малу разумну (интелигентну) потпору изгубила, то би од части влада свакојаком грубом нападању од стране противника изложена била, а од части би се сваки напредак слободног духа у свом зачетку већ угушити морао“. Укратко, пошто код нас постоји опасност да Влада не гази законе, и пошто је народ још неразвијен да се њеном незакоњу одупре, то се чиновницима мора обезбедити сталност, да би они могли бити чувари закона противу Владе. Како сасвим друкчије схваћа позив чиновника Илија Гарашанин, најзнатнији министар уставобранитељског времена... Он тражи од чиновника исту онакву послушност према старијем као од војника: чиновник је дужан да гледа са страхопоштовањем у свог министра, а не да се, као неприкосновени чувар закона, одупире његовим заповестима за које би нашао да су незаконите.
Најзад, Цукњћ не оставља ни Савет на миру. Савет се „не може упоредити са слободним скупштинама други европски држава, почем се чланови од Књаза бирају“... Наш Савет, истина, чешће ступа у опозицију, али то „није следство устава, но особити околности наше новије историје“. Исто тако не значи ништа, што по Уставу саветници морају бити заслужни, познати, поштени људи, који за себе имају „обште мненије“. Јер ова су „поњатија" „врло протегљива", и кад кад „противно значећа", „кад се од једностраног мненија опредељавају, и кад се обште мненије (које је код нас и тако врло неснажно) и кандидатство простирати могу само на званичнике, који су се, под строгом званичном дисциплином преправљајући се, избора тога удостоили.“ Цукић би хтео једно тело мање бирократско, чији би лични састав мање зависио од Кнеза; једно тело чистијега представничког карактера него Савет.
За „постојеће стање" Цукићева је књига незгоднија од Матићеве. Матић говори о државном уређењу онаквом какво би требало да буде. Цукић критикује ове установе које код нас постоје, и у његовој критици има нечега тешког, тврдог, строгог, мрзовољног. Матић унапред благосиља нову правну државу која има да дође; Цукић изриче јетко мотивисану осуду над полицијском државом којој припада садашњост. Начелни противници полицијског државног уређења које је у њихово вреЛе постојало у Србији, Цукић и Матић војују противу њега на својим предавањима у лицеју и у својим уџбе-
УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА 5
65
ШКО Л Е