Topola

ницима које је „прегледала и одобрила школска комисија“, и који су штампани о државном трошку. Цуки-ћеви и Матићеви напади на „постојеће стање“ врше се, на неки начин, под званичним белегом. То се, наравно, не може продужавати дуго; после две-три године професоровања, Матић и Цукић добијају друго „опредељење“; Влада их креће из лицеја где јој изгледају опасни, и премешта у администрацију. 1

Та два професора имала су једног саборца на новинарском пољу. То је био Љубомир Ненадовић, који је 1850 покренуо „Шумадинку 11 . Покренутакао породично-књижевни лист, „Шумадинка" убрзо добија глас опасног, републиканског листа. Ненадовић нема пречишћене погледе као Матић и Цукић, али, младић у време револуције од 1848, он има једну неодређену, поетску љубав према слободи као и остали његови вршњаци. Хуморист, он је киван на власти у Србији што су сувише озбиљне и званичне, и не допуштају ни најмању шалу са собом. Као сваки књижевник, он осећа потребу слободног, неконвенционалног изражавања, и с тога му смета цензура која се тако педантски врши над листовима. Она би сама била довољна па да Ненадовића начини републиканцем. Он у „Шумадинци“ доноси белешке из спољашње политике, у којима стално држи страну народу противу владаоца, представљајући владаоце као заклете противнике народа. Његов је лист пун причица и анегдота о владалачкој неблагодарности, потреби за ласкањем итд. На једном месту вели: „У републиканцима је дух и живот народни, и док је републиканаца, тј. слободом дисајући људи, народу ће бити добро“. Цензури се поДсмева стално. О појединим владиним поступцима говори у овом тону: „Високославно наше Правитељство бринући се не само за просвету деце и људи, него је јошт обратило свој милостиви поглед и на животиње, и желећи волове и коње облагородити, послало је господина Ат. Николића, јошт с једним чиновником у Беч и јошт даље, да нађу веће и благородније волове и коње...“ Једанпут прича како се нашао неко да претплати „Сиротицу Правду“ на „Шумадинку“, али јој уредништво није могло слати лист, јер ни од кога није могла дознати за њену адресу ... Ненадовићу се, као кнегињином рођаку и као размаженом детету београдског друштва, доста гледало кроз прсте; али најзад су и

' Милићевић Поменик 177. Бошковић, ор. ''сД. 194. ДА. Мемоари Диммтрија Матића. СКА. Автобиографија Атанасија Николића.

66

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА