Topola

„на удивително мален број“, и тиме опет створио трговачки монопол. 1 Нерегулисано стање трговине сматрало се као да би било у интересу њене слободе.

С правног гледишта, вођење је трговине било јако олакшано. Иначе, у ово време о коме говоримо, то није била ни најмање лака ствар. Трговина претпоставља добре путове, добре судове, уређен кредит. Од свега тога није се имало ништа. На развијању саобраТајних средстава тек се почело радити, па и то не врло енергично; на многим местима еспап се још морао вуТи на коњима. Ван јавних каса није било креднтних установа, а код јавних каса кредит је био уређен тако, да су се њиме само имуТнији трговци могли користити. Судови су судили споро; с најјаснијом облигацијом морало се чекати по неколико месеци на рочиште. 2 Трговало се и без путова, и без судова, и без кредита. 3 Под таквим околностима, могао је успети само врло јак човек, кадар да савлада све тешкоТе: „теретне путове, рђаве конаке, незгоде природне, Тудљивости и самовољства људска". 4 Као у врло рана времена, наш тадашњи трговац био је један авантурист, који успева смелошТу, издржљивошТу и нескрупулозношТу.

Али сви они који су се бавили трговином нису били тако јаки људи. Зато, од оних који се на трговину одају, мало је њих који пролазе добро. За једног који се обогатио, има их педесет који су пропали. Ми смо веТ поменули како се педесетих година била запазила задуженост сељака. Многи тадашњи проматрачи држали су да је она, у великој мери, дошла од рђаво вођене трговине. Неки су чак тврдили да се, у опште, задужује само онај сељак који се ода на трговину, или, како се онда говорило, на „шпекулисање.“ Сељак који гледа свога посла, који ради земљу, није дужан. 5 Ово објашњење сељакове задужености сувише је једнострано, али није сасвим нетачно. У многим случајима, сељака су његови тргрвачки покушаји и огледи бацили у дуг. Он је почињао трговину с мало капитала; кад му је кредит устребао, тражио га је код зеленаша, а кад се једном везао за зеленаша његова је пропаст била скоро сигурна, јер уложен у трговину, позајмљени новац није могао

1 СА (1853) 208.

* СН (1856) 31.

3 Погледи на Кнежевину Србију 32.

4 СН (1857) 36.

5 СН (1857) 169. СН (1857) 31. СН (1858) 5.

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ