Topola

доносити онолики интерес колики је зеленашу био обећан. Бар један део презадужених сељака били су пропали трговци из народа.

Влада је гледала прилично апатично на стање наше трговине, држећи да је учинила све што је требало, кад је дала слободу трговине. Противу њене апатичности први протести долазе од београдских трговаца, и то после Париског Мира. Уговор од 1856 довео нас је двојако у везу с Европом: прво, тиме што је руско протекторство над Србијом заменио заједничком гарантијом Великих Сила; друго, тиме што је Дунав начинио међународном реком. Услед тога, београдска је чаршија брујала од планова о великој трговачкој будућности Србије. Говорило се како се сада отвара светска пијаца за Србију, јер I=lе бродови целог света долазити слободним Дунавом до наших граница. 1 У исто време проносили су се гласови о железничкој вези која би се имала поставити између Београда и Цариграда. 2 Због слободе Дунава и те пројектоване железнице, београдска се чаршија није надала ничем мањем него да Ее Србија постати везом између Истока и Запада, да Ее сва европска трговина с Истоком окренути преко Србије, и да ће на Дунаву Београд постати оно што Трст на Јадранском, Марсељ на Средоземном Мору. 3

Очекујући тај живљи трговински додир с Европом и те везе са светскин пијацама, београдски трговци увидели су да наша трговина не може остати нерегулисана као што је била. Они су тражили да се она „европеише“; тражили су модеран трговачки законик и завођење трговачких судова; тражили и све друго што је за модернизовање трговине било потребно, нпр. да се установи народна банка, да се поправе и разгранају путови, да се да поштанска веза оним паланкама које је још нису имале; да се установи паробродско друштво, сагради железница итд. 1

На наваљивање београдских трговаца, који су почетком 1856 држали једну велику скупштину, Влада обраћа пажњу на стање наше трговине. Она признаје потребу реформе и уста-

1 СН (1856) 130 н 205. СД (1856) 17 и 93.

2 СД (1856) 18.

3 СН (1856) 43. СА (1857) 335.

* О захтевима београдских трговаца из тога доба видети: меморандум трговачке скупштине, СН (1856) 54; меморандум М. Јокића, члана трговачког одбора, СН (1856) 30 и 31; меморандум Косте Антуле, СН (1856) 26.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА