Topola

67

првих, питања која су предмет политичких и дипломатских дискусија. Да се о овим последњим питањима правилно суди, потребно је отклонити узрок ■заблуди и пречистити главна питања.

Међутим, интересантно би било пратити и даљи ток развијања пустоносне арбанашке реке. Али све до друге половине XIX века ту се неће наћи нових крупнијих елемената, друкчијих од већ изложених. Правац дат пустоносној арбанашкој реци у половини XVII века, одржаван у XVIII, траје и у првој половини XIX. Тек у другој половини XIX века настају скретања. Дотле је мухамеданизирање у главном завршено и врши се само арнаућење, којим пустоносна река постаје све јача и бујнија у правцима које јој политика одређује.

Од тада арбанашка пустоносна река са невероватном брзином дере на север, на северо-исток и на исток, и у колико није успела да поплави у XVIII веку плави сада. Она се спушта у чисто српске крајеве: у Санџак, у Косово и у Ст. Србију, али с неједнаком брзином; слабије према Санџаку, а брже према Косову и у Ст. Србију. Откуда је та разлика у брзини њена тока и у даљини њена домашаја видећемо даље; али се не може порећи да та бујица потискује пред собом све што се не поклања корану и арнаутском кечу, и да све оно што остаје на терену њена домашаја подвргава корану и да му на главу насађује кече за обележје своје власти. Нарочиту пустош чини пустоносна арбанашка река у другој половини XIX века. Тада јој отварају пропусте не само Турска него и Аустрија, чијим политичким смеровима и нехотице служи Турска у више махова, повлађујући насиља Арнаута према право-