Topola

95

4. Војна окупација Арбаније

Војну окупадију Арбаније српска влада је изводила са онолико смишљености и процене околности са колико се у приватном животу предузимају обичне шетње. По одсуству војничких и политичких предострожности на које су све прилике упућивале, тај озбиљни војни и политички корак личио је на какав политички „шпацир 11 , Lustreise што би Немци рекли, али „шпацир“ који ће у историји српскога народа остати као најкрвавији споменик једногодишњега ратнога режима буржоазије и најбољи сведок његове безобзирности према животима људи.

Са дивљењем је неко упоредио излазак српских трупа на Јадранско Море са Наполеоновим преласком преко Алпа. Што је до простога војника стајало, они су заиста огромне сметње савладали на начин који је дивљења достојан. Али што је стајало до војних и политичких управљача, они су по својој безобзирностн чинили праву супротност прегалаштву војника, гомилајући лакомисленост за лакомисленошћу, лудост за лудошћу, жртве за жртвама. Та страховита ниска жртава пружа се од поласка до повратка. Дописник загребачкога „Obzor“-a, Д. Машић, описује поход дринске дивизије овако;

„Седми дан тога чемернога путовања стајао је српску војску доста жртава. Комора већ три дана није никако стпзала. Није било хране ни за људс ни за коње. Непрестано пешачење по зими и киши, неспавање и гладовање толико је сломило војнике, да су се сад једва држали на ногама. Свакога тренутка склизнуо би по који коњ и скотрљао би се низ клисуру са товаром или муницијом. Људи су се устављали, трпалн на себе муиицију, н сама падали од терета и немоћи. Beh је изгледало, ако потраје још само који дан тако, да