Topola

116

српских- посада непоколебљиву приврженост идеји аутономије Арбаније, али то што би умео политтки проценити сваки енглески конзервативад било је и сувише далеко од српских радикалаца. Они су надирали ка мору на снагу. Као непријатељ Србија је ушла у Арбанију, као непријатељ је изашла. Безгранично непријатељство арбанаскога народа према Србији је први позитиван резултат арбанске политике српска влада. Други још опаснији резултат јесте учвршћивање у Арбанијг две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе, а оно представља једно искуство више до свако међусобно непријатељство балканских народа користи само њиховом заједничком непријатељу. Завојевачко држање Србије, Грчке и Црне Горе није могло спречити стварање аутономне Арбаније, али је оно тога најмлађега пигмеја на Балкану гурнуло да се још upe појаве на свет преда на милост и немилост Аустро-Угарске и Италије. Тај факатје од велике опасности по мир и слободно развијање Србије. Јасно је да та опасност не долази од тога што је аутономна Арбаннја уопште створена, већ од тога што је она створена у борби против завојевачких жеља суседних балканских државица, што је управо од њих отета заузимањем Аустро-Угарске и Италије и што је тиме узове две државе тако јако привезана. Тамо где је пријатељство потреба и једне и друге стране завладало је страсно непријатељство, а пријатељске везе учвршћују се између две стране од којих је једна унапред осуђена да буде жртва друге.

И један и други позитивни резултат освајачке политике Србије према арбанаском народу