Topola

65

ском династијом је знак једнога колоннјалнога програма.

Од тога тренутка развитак крупне индустрије учинио је у Аустро-Угарској и Италији колосалне напретке. Ако је некада, у време окупације Босне и Хердеговине, либерална интелигенција, састављена од професора и адвоката који су водили националну већину бечког парламента, сматрала мандат Берлинског Конгреса за „скупу и кобну авантуру 11 , данас се све више сва моћ државе ставља у службу капитала и његових тежња да трошири и монополише пијацу за своје еспапе и област зз пласирање. „Међународна политика уопште, писала је бечка Преса 1908, претвара се све више и више у трговинску и привредну политику, и крупна питања која занимају кабинете и нације израстају поглавито из економскога корена." И докле остале капиталистичке државе гледају да тежњама свога економскога система одговоре освајањем прекоморских колонија, Аустро-Угарска је обратила. сву пажњу на Балкан. По мишљењу аустро-угарских власника земље Балканскога Полуострва су природом положаја одређене да буду колоније Аустро-Угарске, а на Солун, који је Рорбах назвао „апсолутннм циљем аустриске балканске политике.",' све више се почело гледати као на јужно пристаниште монархије. Власнички кругови Беча и Пеште почели су показивати све већу осетљивост према свакој промени у областима преко којих пут за Солун води, и све већу нестрпљивост да по своје планове неповољне про-

1 Вид. Dr. Panl Rohrbach: „Dcutschland unter dcn Welt volkern.“ S. 235, 236.

5