Topola

66

мене на Балкану предухитре. Та тежња је одређивала држање Аустро-Угарске у дугогодишњем јаловом лонџању европске дипломатије око рефорама у Македоннји; њоме је задахнуто њено држање према Србији; она је била циљ и новим железничким пројектима који су од пре неколико година били изазвали читаву буру од негодовања и протеста и читав низ нових пројеката за контралиније.

Дипломатска историја ће показати како се Италија понашала према тим тежњама „савезника“. Али са колико је она упорства радила на колонијалном освајању балканских области Јадранскога Мора показују њени успеси у Црној Гори. У тој малој земљици са 250.000 сиротана она је приграбила у своје руке поднзање пристаништа у Бару, железнице Бар-Вирпазар, затим бродарство на Скадарском Језеру и монопол дувана. Голи јунаци Црне Горе које из њихових кршева није магла истерати највећа турска сила подлегли су сили капитала и данас аргатују по америчким рудницима за рачун италијанских капиталистичких ко.мпанија и њихових цетињских вазала.

У утакмици Аустро-Угарске и Италије око колонијалнога освајања Балкана Арбанија је представљала ону земљу у којој су копља била најнепосредније укрштена. Пропаганде свима средствима трудиле су се да једна другој извуку земљиште испод ногу. А да тај сукоб интереса у Арбанији не би довео у опасност „савезничке 11 односе са којима су скопчани другн важни интереси, дипломатија је успела да заоштреност ублажи поделом сфера интереса, по којој је Аустро-Угарска концентрисала свој рад у Северној а Италија у Јужној Арбанији, Ве-