Topola

64

сматрајући себе правом наследницом италијанских градских република. У то доба она подиже Трст, а после извеснога времена и Фијуму. Још тада она је рачунала себе у јединога законитога наследника турских области на западној половини Балканскога Полуострва, и по познатим споразумима са Русијом о деоби Турске Аустро-Угарска је имала да добије Србију, Босну и Хердеговину и Арбанију. А када су у другој половини прошлога века образоване две нове велике надионалне државе, Немачка и Италија, везе Аустро-Угарске са северним и западним земљама су прекинуте и она је гурнута на Балкан, на коме јој је сада Бизмарк познатим саветом придељивао све области „од источне границе румунскога народа дсг Которскога Залива“. Први резултат новога правца аустро-угарске политике била је окупација Босне и Херцеговине, добивена по тајном споразуму са Русијом. То је у исто време до сада највећп практични успех Аустро-Угарске на Балкану. Тај успех Аустро-Угарска је постигла у време када су тежње младе Италије биле упућене на афричку обалу. У накнаду за Тунис, који је Француска коначно зграбила 1884, Италија покушава да се дограби Абисиније; али после десет година узалуднога војничкога напрезања и финансискога нсцрпљивања тај покушај је завршен 1896 потпуним италијанским поразом. Тако је ова земља, која је средствима крвавих зарада својих емигриралих радника у Америци хтела да води једну крупну империјалистичку политику, поразима на свима другим странама гурнута тако рећи да тражи накнаде на обалама Јадранскога Мора. Орођивање са црногор-