Topola

68

утицајем тога супарништва и освајачких тежња и планова великих сила.

То сазнање постало је данас на Балкану врло популарно, али у толико се мање зна и води рачуна о утидају трговинскога саобраћаја Запада са Истоко.м на развитак балканских народа. Све до у најновије доба основица привреднога и трговинскога живота на Балкану било је Јадранско Море. Дуж његове балканске обале било је распоређено више тачака пз којих су полазиле најважније саобраћајне зезе полуострва са светом. Око тих тачака образовали су се трговачки центри. За време цветања италијанских градских република, када је Јадранским ■ Морем као једним великнм природним каналом текао цео за оно доба тако колосалан промет између Истока и Запада, ти центри су били природне станице светскога саобраћаја, пуне дражи и- привлачне снаге за властелу средњевековних балканских држава, нарочнто Србије. Из њих су полазнли и кроз планинске сплетове у унутрашњост полуострва са муком се пробијали више врло важних трговачки.х путева којимаје саобрађај текао у оба правца: средњевековна властела је нзносила на тржншта с}њишке својих феудалних трибута а увозила раскошне источњачке производе који су запаљивали машту наших народних певача. Та размена је вршена у приморским центрима.

Од тих центара нарочито се истичу на северном делу обале Дубровник, Котор и Бар, а на југу Скадар, Драч и Валона. Из радова Јиречека и Цвијића саснајемо да је из Дубровника водио један значајан пут преко брда Чемерно на Дрину, Ужице, Чачак и даље, пуштаЈзДи један крак на Плевље, Нови Пазар и Топлицом