Topola

69

за Ниш. Јужни путеви су били подесиији. Међу њима се истичу три: северни полази од Скадра Белим Дримом за Призрен и Косово; средњи, такозвани Via Egnatia, полазио је од Драча и представљао главни друм за Цариград; јужни је истицао из Валоне и Деволом ишао преко Костура за Македонију и Тесалију. За трговачким и привредним везама ишле су и политичке тежње. Колико је мени познато обикнута архиварска'метода рада у нашој историској науди није допуштала да се уочи велики утицај који су имале трговачке везе Јадранскога Мора са полуострвом на средњевековну историју српског народа. Мени се, међутим, чини да се и лаику намеће закључак: да је у оно време Јадрансно Море било граватациона тачка не само тргозинскога већ u политичкога живота српскога народа. Само се тим утацајем може објаснити што је у Средњем Веку најживљи политички живот нашег народа био баш у областима Јадранскога Мора, дакле у земљама које су биле не у центру већ на западној грарици нашега етнографскога простирања. Са гравитирањем ка ЈаДранском Мору померала се наравно и та граница нашега на-

роднога елемента. Али сви напори српских средњевековних господара да се утврде на Јадранском Мору остали су безуспешни, јер су наилазили на от-

пор јачих супарника, раније италијанских rpaдова и Мађара, а доцније Француза, Талијана и Аустријанаца. У Средњем Веку Захумско приморје је било главни излаз српске државе на море. Али је тај излаз био изгубљеи још почетком 14. века у борби са босанским бановима који су били у вазалним односима