Topola

67

лики капиталистички грабљивци постигли су још један споразум о дављењу малих народа и дељењу њихових земаља. И када је пред први балкански рат пропао предлог грофа Берхтолда о формирању једне аутономне области од босанске границе до Солуна, кадаје нестало „политичке мореузине" између Србије и Црне Горе и тиме затворен тај једини слободан сувоземни пролаз на југ, онда пут за Солун не иде више преко Митровице већ преко Драча. Стварање аутономне Арбаније имало је сада за обе ове државе не само тај интерес да се нико трећи не пусти на Јадранско Море, већ и да се добије бар један прозорчић за спровођење старе политике на Балкану. Са гледишта већ постојећих тежња завојевачких капиталистичких и власничких фактора сасвим је природно што је за то заложен цео ауторитет Аустро-Угарске и Италије.

5. Јадранско Море и Балкан

Ове велике борбе европских држава на Истоку чине неколико векова суштину Источнога Питања. А како је у опсег те борбе и освајачких планова заинтересованих држава увучено и Балканско Полуострво, то су променљиве фазе кроз које је она пролазила неразлучно испреплетане са судбиком балканских народа. Не само што се турска владавина у Европи, као што је то формулисао француски философ Монтескије још пре сто педесет година, држала на суревњивости ових супарница, већ је и постепено потискивање те владавине, подизање независних балканских државица и повлачење њихових граница стајало из корака у корак под 5*