Topola

71

југу и Пешти и даље на северу. А да се та промена изврши до краја, да стари трговачки путеви опусте и стари приморски центри изгубе скоро сваку везу са полуострвом, утицале су политичке промене, у првом реду окупацнја Босне и Херцеговине и изукрштање честих политичких граница.

За питање којим се сада бавимо промена саобраћајнога правца на полуострву померила је центар политичкога живота српскога народа на север. Његове трговачке везе са Јадранским Морем биле су, са изузетком ускога приморја Црне Горе, потпуно пресечене. Са тим је пресечено и културно утицање и национално продирање у приморске области. Наместо тога јавља се обрнут процес: српски елеменат се повлачи североисточно, дубље у унутрашњост и ближе северној граници, остављајући у старим крајевима старе српске споменике у средини искључиво или претежно арбанаскога народа. Када је у трговачком кретању западне половине Балканскога Полуострва одсудно преовладао правац север - југ, Србија је пала у потпуну привредну зависност од Аустро-Угарске. Неколико деценија Србија је у привредном погледу била у ствари додатак аустро-угарске привредне области, њена најјужнија провинција. У Србијнном трговинском саобраћају са иностранством, који се оличавао у извозу пољопривредних производа за увоз фабричке робе, АустроУгарска је представљала за Србију цео свет. Али ма колико да се тај однос у току времена снажно припије уз привредни живот слабије стране, он се пре или после мора завршити сукобом који је неибежна последица развитка капитализма. За време царинскога рата који је