Topola

70

према северним суседима, и никада више Срби нису успели да га поврате.

После поменутога скретања светске трговине са Средоземнога Мора на Атлански Океан Јадранско Море је изгубило свој светски трговински- значај, али трговачки живот на његовој балканској обали није се угасио. Стари путеви нису тада опустели. Богатство балканских земаља и релативно развијена средњевековна култура у њима давали су довољно хране за одржавање старих комуникација. Али као резултат тога саобраћајнога скретања трговачки дентри на балканској обали Јадранскога Мора постају све више локалне тачке које раде искључиво са балканским земљама. До у најновије доба, до пре неколико десетина година из унутрашњости полуострва стизали су многобројни каравани у Дубровник, Котор, Бар, Скадар и Драч. Али што није учинила турска најезда и пад италијанских градова, наступило је као последида нових саобраћајних и политичких промена. Трговачки центри на Јадранском Мору добијају опаснога конкурента са севера и југа. Са привредним подизањем Средње Европе културни живот Србије почиње окретати ка северу, пијацама Средње Европе. Привредна основица северних балканских земаља није више Јадранско Море већ Сава и Дунав, и тај преокрет није могао бити без великога утицаја на појаву српскога устанка. А од како је Средња Европа везана железницама са Солуном и Цариградом, трговински саобраћај Балканскога Полуострва не струји више трансверзално, попречно, из унутрашњости јадранској обали, већ уздружно, из унутрашњости ка Солуну на