Topola

81

оснгурање увоза злата потребнога за плаћање интереса на државни дуг. Сваки поремећај извозне трговине погађао је најосетљивије место сваке владе, јер су јој тиме угрожавана неопходно потреона средства за одржање на власти. Али поремећај извозне трговине погађао је и најосетљивије место сеоске масе, јер је водио падању цена аграрним производима у земљи. А што год је сељак принуђен да своје производе јевтиније прода, у толико мора изнети на пијац већи део своје жетве, па да подмири потребу у новцу, у толико мањи део жетве остаје за потребе његове породице. Свако падање цена, дакле, значи за широке народне масе већу глад у кући, већи дуг на њиви, мање стоке у тору. Када је сада Аустро-Угарска под притиском својих аграраца почела затварати северни пут српској извозној трговини, то није само бацило у бригу владајућу буржоазију већ је погодило и најосетљивију страну сеоске масе. Блудећа национална мисао почиње све више добијати Гшивредни смисао, ослобођење Србије од привредне зависности од Аустро-Угарске и слободан излаз на море. На том питању владајућа буржоазија успева да за своју националну политику загреје широке народне масе. А за тај велики успех своје класне владавине она има да благодари у првом реду аграрцима и власницима Аустро-Угарске.

Али тежња за слободним изласком на море није потицала само из жеље да се осигура извоз аграрних производа. Потреба осигурања извоза и сметње Аустро-Угарске учиниле су да се за питање излаза на море заинтересује ситносељачка маса, као најмногобројнији гласачки и војнички елеменат у земљи, али та тежња је по-