Topola

82

стајала у толико неодољивијом у колико је у нас јаче овлађивала капиталистичка производња еспапа. У тераторијалном проширењу и изласку на море владајућа буржоазија је гледала онај циљ своје класне политике који је истицао из индустријалазације земље и развитка капиталистичке производње. Али што се зарад остварења тога циља радило тако одлучно, грозничаво, управо va banque, или-или, то може бити потпуно јасно само оном који увиди да је у том лежао спас целога привредно-финансискога система буржоазије на коме се њена владавина држала, да је то једини излаз из стања којеје сваким даном постајало све кршЋичније. Србија је типичан представник малих аграрних земаља, са примитивним оруђима и начинима рада, али многобројних, крупних и тешких веза са страним капитализмом. Ненормални развитак тих капиталистичких веза малих аграрних, у свом привредном развитку заосталих земаља показује се у томе што њих капиталистичка привреда не осваја кроз радионице и фабрике, одоздо, из привреднога живота, већ кроз министарске канцеларије, одозго, преко државнога а не приватнога газдинства. Велики државни дуг на страни постао је пре него што се почело радити на подизању произвођачких снага које би подношење тих дужничких обавеза олакшале. Прво је у земљу ушла машина за убијање, па тек машина за рад. Као резултат тога ненормалнога, обрнутога развитка државни буџетн су расли без обзира на пораст привредне снаге народне, а још јаче од државних буџета расте њихов пратилац, задуживања на страни. Од 1880 до 1910 државни