Topola

8

есендију живота, фидозофија ииа да покаже, на воји су ce вачин развнди материја и интедигевција. На тај начин Теорија сазнаља, која ce оснива на биодогији, _води једној Мета Физици, која има да изведе генезу како материје тако и основних Форама живота. Овај опсежни програм своје фидозофије извео Je Бергзон y своја три гдавна деда. У Покушају о неаосредним чгтеницама свести даје анадизу непосредно датога, ту он тежи да да интуитивну поддогу својоЈ фидозофији. У Материји и иамКењу износи битну раздику, која, по н>ему, постоји између материје и духа, ади y исто доба и додирну тачку њиховог односа; овај спис садржи, поред чисто психодошких испитивања y иојединостииа, y гдавноме Бергзонову Метафизиву y кодико ce ова односи на статичку структуру света. Напосдетку y Стварачкој еволуцији, несумњиво његовом најзредијем, најсистематичнијеи и најдуховитијем деду, Бергзов износн своју фидозофију органске природе и своју Ренетичку Метафизику, одн. Метафизику која генетички изводи материју и интедигенцију из првобитног акта, еојил ce ствара реадиост. Гдавни резудтат нспитивања y врвои деду Je тврђење, да y чињеницама свести као таквим нема ничега квантитативног, да су те чињенице чисто квадитативног карактера. Пре свбга не постоји интензитет као једна нарочита врста квантитета психичких садржаја : ннтеазитет осећања своди ce, uo Вергзону на већи иди мањи обим представа, на која ce осе-