Topola

37

Поред свега тога ипак атрибут мишљења чини, те je апсолутва супетанција Спивозина Бог, и као natura aaturans вешто одвојено од natura naturata. Спиноза дакде није атеиста, ма како несвесан и хдадан био шегов несвесии божански дух. С друге стране опет исто je тако истина, да je код Спинозе само божанско биће тодико изгубило од својих особина, да више не може никако служитн као објект наших редигијееих жеља, јер Бог који за себе не зна и који не осећа ни бод ни задовољство, који не можеда води, такав Бог може бити само јовз „предмет ивУедекта, аинако не осећања, и опозиција редигијозних душа y овом погдеду противу Спинозе сасвим je оправдана. Ако je свет вечни лродукт божансне супстанције и ако ce ова ее може замисдити без света, онда су све ствари y свету створене y једвоме стадноме реду, који je од вечности дат и који.се неда мењати. Монизму и павтеизму Спивозиноме придодази тиме још и апсолутни механизам и детерминизам. Ако je Бог веспособан да сам из себе и самовољно продудвра нешто што пре тога није бидо y њему, ако он сам нема викакве сдободе y своме стварању света, оида ће тим мање поједине ствари y свету, које су продукт његов, мићи бити сдободне. Све je y свету стога по Спивози унапред одређено, и сдобода воље Je проста идузија (људи, вели Спиноза, само зато мисди да су сдободни, што су свеспи својих радњи, a пису свесви узрока који те радње изазивају) : сваки je модус одређен y својој егзистенцији другим моду-