Topola

ћанске теологије) узима да je сувстанција душевних појава сасвим независаа од супстанције телесних појава, да су материја и дух две различне супстанције. Саиаоза сматра материју и душу ае као две различне суистанцаје, већ као два атрибута једне и исте сунстандије, пошто су све ствари y свету, ua дакле и материјалае и духовве, условљене једнол једивом сувставцијои. Како je сваки атрибут непосредни израз самог бића суаетанцијиаог, и то биће изражава на један особит начин (атрибут простирања изражава супстанцију y форчи простирања, атрибут мишљења изражава суастандију y форми свести), то je сваки атрибут потпуно независав y својој егзиетенцији од другог атрибута. Модуси једаога атртбута могу y својој егзистенцији бити одређени само модусима тога атрибута, никако не модусима другог кога атрибута ; само тело може npeua томе утицати на тело, само дух може утицати на дух, док тело не може утидати на дух, нити дух може утицати на тело. Како je сваки атрибут израз целокувног бића супставцијиног, то сваком модусу једвога атрибута морају одговарати модуси y другоме атрибуту : између модуса простирања и модуса ишшвења мора владати потпун паралелизаи. Својим учењем о независности модуса једног атрибута од модуса другог атрибута уеиштава Спивоза дуалистичку прехпоставву реалног утицаја душе на тело, и тела на душу ; својим учењем о потпувом паралелизму модуса различних атрибута објашњава Спиноза откуд то да изгледа као да д/ша утиче на тело и