Topola

40

тедо ва душу. Кад ce y моме духу јава жеља да повренен руку, рука ce доиста и локреће, и то по Спинози бива не зато, што би моја жеља као такова покренула руку, већ просто зато, што модусу жеље за повретањем руке y атрибуту мишљења (духа) одговара модус покретања руке y атрибуту простирања (теда). И обратно, кад спољна физичка драж производи y мени представу, ова то не производи непосредно, већ y ствари модусу датог предмета y простирању одговара модус преставе његове y духу. Постоји давде потпун и ацсодутан парадедизам међу модусима мишљења и простирања. Ади, и ако постоји потпун и апсолутан парадедизам међу модусима мишљења и простирања, ипак je тај паралелизам вотпун cawo кад ce мишљење и простирање поснатрају y цедини, кад~ ce посматрају као атрибути самог божанског бића. Људсви дух, који je само један мадени део божанског атрибута миши људско тело, које je само један мадени део божанског атрибута простирања, не показују и не могу показивати потпун парадедизам својих појединачних модуса. Људско тедо као и људсви дух на име врдо су сложенп модуси одговарајућих атрпбута, и међу иојединим модусима, који су њихови делови, не постоји и пе може постојати потпун и апсодутан парадедизам. Људско тело као модус атрибута простирања стоји y узрочној вези са остадим модуеима тога атрибута, са другим тедима ; према томе људски дух y својим вреставама представљаће не само природу