Topola

кватео сазнавати, a адекватно сазнање то je савршенство, то je активитет. Из овога излази, да ce врлина по садржају своме састоји y адекватноме сазнању, a пошто je адекватно сазнање y крајњој инстанцији сазеање самог бвћа божанског, то je сазвање Бога највиша врдина. Овим посдедњим ставом својин Спиноза достиже врхунац своје Етике, он њиме поставља свој етички идеад, за који везује свој мистичко-редигиск^идеад. Како су пасивни афевти израз нашег несавршенства, израз внадекватног сазнања нажег, и како ce један аФект може уништити casio ако на његово место дође други супротни афект, пасивви афект бода,ако на његово место дође активни аФект задовољства, који проистиче из адекватног сазнања и значи савршенство наше, и како je адекватно сазнање y крајњој инстанцији сазнање Бога, то je сазнање Бога радикадно сродство противу вдаде афеката, те то сазнање чини афекте немоћним, a нас активним и сдободним. П-осдедњи узрок ствари лежи y Богу и што год je идеја Божанства y нама јаснија, тим je веће задовољство које ce за њу веже. Како je пак задовољство, soje ce за'једну ндеју веже, љубав, то je љубав према Богу основни и највиши афект задовољетва, афевт који je способан да све друге афекте из наше душе истисне, који je способан да нашу душу потпуно испуни. Стога што je љубав према Богу y исто доба и сазнање свих ствари из Бога као посдедњег узрока, назива Спиноза ту љубав и инте-