Topola

48

религијској души. Доиста Учење Спинозиео о интелеЕтуалној љубави нашој према Богу сведочи како je дубока религајска жица код њега била, кад он чаЕ за таЕо једно хладно баће као пгго je његов Бог везује једно осећање, воје треба да нас радивално ослободи свих беда и неерећа, свих патњи овога света ! Кано пав несвесно и хладно биће божаескб није y стању да нас одушеви y религијском смислу те речи, то je Спиноза морао на свесни и Ерајни дух пренети оно, што je несвесном бескрајном духу његове доЕтрине еедостајало, рн je Ерајни дух морао што више приближити самој вечној супстанцијн, морао je и самог вега учинити вечним и бесмртним. П доиста Спиноза y петои делу своје ЕтиЕе, y воме и поставља свој втичеи идеал, изгледа учи оно што из основа противречи свима основним претпоставкама његове Метафизиве, он учи на име бесмртвост ивдивидуалног духа. Дух наш Еао н наше тело вечни je модус вечне супстанције Божансве, и ова вечност модуса нешто je више од чието идеалне вечности y смислу потенцпјалне егзистенције: Спиноза дретпоставља наиме да поред времеаог тока ствари востоји и један вечни тое стварн, да модуси езео тела таЕО и духа могу из вечности да прелазе y временост и обратно. Ми ce истиаа не сећамо да смо егзистирали y вечности, да смо егзистпрали пре теда, али, вели Свдноза, „и ако ее не сећамо да смо пре тела постојали, ипак знамо да je навч дух, y еолиео биће тела садржи шзд формом вечности, вечан, и да ce