Topola

поређане једна поред друге и које y своме скупу чине простор (по овој je теорији дакде простор збир стварних места). Из прве теорије Бошковић узима празан простор, али модификује ту претпоставку y толико, што празан простор ставља y празее внтерваде између материјадних атома. Из друге теорије Бошковић узима претпоставку апсодутие недељивости материјадних атома, a одриче директ даљу претпоставку те теорије, по којој неносреднии доднром материјадних тачака може постати простор. Ово последње он чини на осеову једног аргумента, који je још Аристотедо упбтребио y истом циљу. 1 ) Пошто тачка нема никаквихдедова, то она нема ви никаквих страна, према томе немогуће je да две реалне тачке, кад ce додирују, буду једна ван друге и да сачвњавају једну праву двнију, неногуће je дакле простор саставити из све самих реадних тачава, већ ce по Бошковићу мора претпоставити да ce две реалне тачке надазе y простору само на тај начие, што међу њнма постоји извесна раздаљина. Ta ce раздаљина може по вољи замислити. Друкчије речено, уметањем све нових матервјадних тачара између две дате тачке може ce размак двеју материјадних тачака уопште смањпвати до y бескрајност,

*) Опширније о овом аргументу Аристотеловом као ii о неконзеквенцнјама и протнвречностима y Бошковнћевој теорији простора упор. мој реферат о Варпћаковој студијн „Matematički Rad Boškovićev“ y „Делу“ књ. 57, стр. 460 нд. који je прештампан y овој свесци под насловом „Математички рад Руђера Бошковика“.

70