Topola

71

могући простор према томе дељив je y бесконачност (стога га Бошковић и назива могућим). Ади и ако ce раздаљина између две стварне тачке може на овај начин дедити y бесконачеост, ипак она, стога што je број актуедно датих материјадних тачака коначан (јер по Бошковићу бесконачан број преставља противречност), мора бити увек коеачна, бескрајно мада (као п бескрајно ведика) раздаљиаа између двеју материјадаих тачака je немогућа. Из истог раздога Бошковаћ закључује да и -реадан простор мора бити ограничен, крајан. Теорији простора одговара код Бошковића теорија времееа. И време je састављено из стварних недељивих момената, који одговарају недељивии материјадним тачкама y простору, и празних времених интервала, које деже између два конзекутивва иомента, тако да je и y времену број стварних тачака (момената) коначан a број могућих бесконачан. Предазећи на могуће комбинације места y реадном простору са моиентима y времену, које једна иди више материјадних тачака својом нужном егзистендијом y простору и времену међу тим „модусима егзистенције“ стављају, Бошковић налази да ce уопште дају осам таквих комблнација заиисдити. Само једау од тих комбинација он сматра за стварно иогућу, a то je комбинација, по којој многе тачае материје спајају исти моменат времена са разним местима y простору, односно истовремено егзистирање многих материјадних тачака y простору. На оштроуиаа начин изводи Бош-