Topola

72

•ковић, да су враћање Једне исте материјалне тачне на место које je раније заузииала, продазак многих материјалних тачака кроз исто место y простору, њихова датост на истои месту y истом моменту (пробојност), као и мировање једне материјалне тачке на истом месту комбинације вероватне y бесконачно мадом степену, да према томе те комбинације не постоје и да ce свака материјална тачка y простору непрестано креће. Кретање ce по Бошковићу састоји из споја коатинуираног простора са коатануирании временои, те je оно по њему, као и свака друга промена, континуирано (занон поступности). У Теорији сазнања Бошковић нема оригинадних мисди, он ce y гдавном држи рационализма Лајбницовог. У Метафизици Вошковић заступа гдедиште дуалистичко, uo коме су материја и душа две битно различне супстандије. Како Бошковић схвата материју као комплекс простих недељивих реалних тачака, то по њему душа није тачка већ једна y аисолутно» смислу непросторна недељива супстандија. Пошто душа није тачка, то она није ни центар одбојних и привдачних снла, тако да наи je немогуће знати начин на који она дејствује на материјалве атоме, с којима ce y телу налази y вези. И за Бопхковића као и за Декарта постоји фактички (т. з. физички) утицај душе на тело и тела на душу, и о месту душе y телу могуће су по њему три Или ce на име прво може претпоставити, да душа стоји y везн са мноокином атома y телу (било само са атомвиа