Topola

30

бкроз везани и чулни саставни делови наше духовне делатности за чулне, дакле физичке догађаје. "Свако нам дубље искуство потврђује то правило, a ниједно ce не коси с њиме. Али исто тако немамо никаква ослонца за то, да je оно, што y нашем унутрашњем искуству даје облик оној чулној садржини, што ту садрЈкину везује према логичким и етичким нормашј везано за који било оделити физички догађај. У нашим судовима и закључцима, y нашим естетичким и моралним чуствима одржава ce на чулној основи све, што припада области чулне представе. Дабогме да je доста важан овај чулни део нашега духовног живота, јер ce ниједан духовни производ не може без њега замислити: и најапстрактнији ce иојам може y нашој свести одржати само y облику чулне представе, која je y нашем мишљењу заступник појма; и највиша као и најнижа наша чуства и тежње потребују чулно градиво, на ком ce развијају и показују. Али не само да немамб ниједнога мотива, да м духовно обличје трга чулног градива вежемо за физиолошке догађаје, него смо уједно лишени и могућностн, да опажајно прикажемо, како да веза процеса у мозгу садржава y себи принудни основ, да ce представе, њима праћене, вежу y облику Једнога суда или да изазову наше естетичко допадање. Свакојако ce y мени не може јавити мисао „бело није црно“, a да ce представе белога и црнога не дотакну моје свести, па било као летимичне слнке сећања, и за ове слике неће недостати физиолошки догађај, што их прати; али духовна делатност, што пореди, што везује представе y негативан суд, не садржи ce y оним сликама, ако би и била без њих немогућна. И тако најважнија служба, коју мозак указује нашој духовној делатности. није-дакле y томе, што он, као што ce вулгарним изразом вели, „снабдева мишљење“. Али онзато држи y приправности замишљење неопходно потребна чулна помотња срества, пошто за каснију употребу чува с помоћу чулних органа доведено пролазно градиво, a органе телеснога покрета потчињује' јединственој управи, која je вољи потребна. Прн томе пак нису наслагане y мозгу ни саме пред-